U ormaru / In the closet

~~~ Dobro, proslo je neko vreme. Mogla sam da se oporavim. Od cega? Od pogresnih snova. Ocekivati da ces upoznati nekog ko je nasa ‘srodna dusa’ ko je ‘stvoren za tebe’ ko ce te ‘nadopuniti’ i ko ce ti ‘dati smisao’. E pa to je sada gotovo. Covece, dva meseca sam tu pricala ‘tebi’, ‘o tebi’ i ‘sa tobom’. Dosta je. Zabranjujem ti ulazak u prostor mog ormara. Ta moja ‘mitarstva’, sto rece onaj pametnjakovic, strasna su. Kad se i samo najezim otpada mi s ledja to silno perje, sa prepotentnom sigurnoscu da ce novo narasti. Nije li to jos jedan argument u prilog tome da sam potpuno samostalno i autonomno ljudsko bice? I sta ces mi onda ti?!? Mislim, cak ni da pisem bez tebe ne mogu!?! Ma, krajnje je vreme da se gubis iz mog ormara. Kad se vratim, da te nema! Ok. Sad je ormar prazan. Nego, htela sam da k azem jos nesto o tebi. Konacno, znam da i ti pricas svasta o meni iza ledja. Ti mislis da ja bez tebe ne mogu da zivim? He! I dolazis svih ovih godina da ‘me ucinis celovitom’. Jao, od tebe ne 6gu da disem! Cak sam i ja poverovala u to da si mi neophodan.~~~

~~~ Dve tanke bele linijice na crnoj majici. Od znoja koji se osusio oko kaisa torbe koju nosim dok sam na biciklu. Sedim u parku. Kad sam vec i niko mi ne pise, da ja makar pisem, praveci se da ce to neko da cita. Malopre, jedna poremecena zena, od 45-50 godina, vice za 4-godisnjim detetom: ‘Milovaneee, dodji kod mame, nemoj da bezis, to ti je tata, ako on zamahne, ubice te, polomice te, dodji kod mame, jel cujes !!!’ Decak je samo cutao. Kao i sedi otac, koji je zapalio cigaretu. Ona je nastavila da prica tako glasno da je njena prica postala javna stvar. U beloj haljinetini i s kesom u rukama, vukla ga je dalje niz stazu. Gledala sam za porodicom dok nisu usli u podzemni prolaz. Pakao od detinstva koji ce Milovan da prezivi…u glavi prebiram te scene, iako ih nikad dozivela nisam. No, svako detinstvo je mucno, zar ne?~~~

~~~ Opet na istom mestu kao i juce. Ceka me dug put sutra. Prvih 100km u jednom pravcu. Opet neka uzmemiravanja iz proslosti. Svi hoce deo mene. Ne mogu vise da govorim. Ne mogu da se bakcem ni sa kim. Nek se svako pobrine za svoj ego. Idem da vozim. Prazna sam.~~~

~~~ Na Dorcolskom keju na Dunavu. Duva. Bas poprilicno. Sela sam na klupu. Malo dalje jedan par sedi na ivici vode i razgovaraju. Vetar pusi moju cigaretu. Jedan bekpeker spava na suncu. Vratila sam se. Mislim u ormar. Ne bas skroz, ali vracam se. Iskrsla su neka bolesna stanja, o kojima sam naravno, odbijala da pisem. Ali reci cu ih. Trebalo je izvesno vreme i dosta sna, da se odlucim da se vratim. Sunce, iza oblaka. Na biciklu sam. Poci cu kuci sada. Samo da znas da sam tu. Ljubim te.~~~

~~~ Dugo nisam pisala. To je zato sto sam zbog Tebe izasla iz ormara. Sad, u vozu, gledam decaka u crvenom duksu s natpisom ‘Dominus’ na grudima kako gleda kroz prozor u hodniku voza. Zarazena sam putovanjem. I energijom koju dobijam iz kretanja. I kolicinom stvari koje tutnje kroz mene. Puno toga ce me promeniti. Odvojiti od ljudi koje ostavljam. Ne mislim na Tebe vise. Tvoja virtuarlost bez puno virtue. Ah, da bi stvarao nove svetove, za to moras da platis svojom krvlju. Kako bi inace i drugi videli taj svet, koji samo ti vidis. Puno te volim,i pozdra~~~

~~~ Daj mi sve, dacu ti najvise…dajem sve, samnom bice ti najlepse. Odzvanja mi u glavi. Uzbrdo, uzbrdo. Smejem se. No, tuzna sam i utisana. Javio si se. Verovatno iz tvojih razloga. Nesto ti treba. No zapamtila sam sta si mi rekao. Na neki nacin ne mogu to ni izgovoriti. Nesto mi fali. Oduvek je to smetalo. Napravljena sam kao neka cudovisna lutka, ni musko ni zensko, s dugom kosom i grudima, ali i brcicima i penisom. Nesto u mom telu nije prilagodjeno spoljasnjem. Neko trzanje, strah, ludilo. Plasim se da ne poludim. Placem u autobusu. Sve znam, pametna sam do te mere da je to strasno. Pokreti ruku. Nervozna sam. Jos mi se spava, jutros sam ustala naglo. Sinoc zaspala naglo. Sva mi je priroda takva. Nagla i neartikulisana. Kao divlja puzavica. Prekriva sve zivo sto joj se nadje na putu. Uvlaci se u svaku poru obgrli svak u stvar no u isto vreme isisa zivot iz svega na sta naidje. Pada kisa. Turobno je. Tako i disem.~~~

~~~ A kako sam samo istrcala iz Ormara! Du, haha! S treskom. Sela u taj voz s jednom mislju. Ti! Divan si. No to osecanje se rasprslo cim sam te cula kako kazes: Hajde idemo na pivo, posle napornog dana! I onda vucemo moju putnu torbu u kafic, i mene, musavu od voza.Ti si ekstatican! Sharm vrca na sve strane oko tebe! Volis biti u centru paznje. Cutim i smejem se u sebi. Pa neka, ludak. Nekada se i ja tako ponasam. No, ti ne prestajes! Sve tvoje je bitno. Posle vec pocinje neka druga prica. To mesto u kom ti zivis. Tako u prolazu. Chaj. He,he. Smejem se jer me nudis zajednickim chajem iz krigle. I to sta pricamo. I kako pocinje. Sve to. Smesno koliko je nelagodno. Pakao pocinje. Nelagoda. Razmak. Eh. Bezanje. Strah. Foliranje. Preuvelicavanje. Izbegavanje razgovora. I sumanuti seks. Ma da, to je ono zbog cega smo tu. No, ti ne zelis uhvacen. Smesno mi je to. No, dok traje, osecam se kao budala. Pametna cura. Trpim tvoju detinjastost. Tvoj strah. Ne nije mi do trpnje. Pogotovo u tvojoj nadobudnosti.U tome kako si samo cool! He,he.A onda me zakljucas u stanu.Iskacem kroz prozor!Neces se vratiti zbog mene, taman posla! Imas ti svoj zivot. No, imam ga i ja! Iskace i idem uzivati napokon. Vozimo se jako brzo uz Sljeme. Iznad, vide se samo svetla grada. Jeste Zagreb je. Prvi put kazem gde sam to pobegla iz Ormara. Da da, u drugu drzavu. Hej, u tom momentu kad iskacem kroz prozor,~~~

~~~ Odlazim u drugi grad. 8 sati putovanja! Za to vreme ti ces spavati, jesti, i biti u svom poslu… Rasterecena sam. Tako je uvek. Opustim se tek kad postane izvesno da sam ‘na putu’. Radujem se da sam uspela spakovati ormar i krenuti.Juce, stojim u praznicnoj guzvi i cekam autobus Gledam zene oko sebe. Preterano nasminkane, u uskim farmericama, krivonoge, izblajhane, bez obrva i sa dve smesne crte na celu, obucene u sintetiku, anorekticne, pa ove sa ogromnom kolicinom sala na bokovima,ove sa prodornim pogledom, uplasene, nervozne, proste, mahnite. I one koje se vracaju s posla. Kao ja. No, ja, izgledam kao da sam posla u setnju. Osetila sam ogromno zadovoljstvo sto ne licim na njih. Putujem.~~~

~~~ And I’m doing magic again. Juce, placem u travu na Savskom keju. Nedaleko odatle mladic radi zgibove na sipki. Trese mi se glava od jecaja. stomak prislonjen uz tlo vibrira. Zagrlim majcicu zemljicu tako sto rasirim obe ruke iznad glave. Sad izgledam kao slovo Y. Vagina. Hu-hu. Mladic i dalje vezba. Ustajem i odlazim na svom vrancu. Lep je zivot. Krstarim Savskim kejom. Ceka me puno posla. Moram se organizovati. A tebe je strah? But, DARLING, I got things to do. Upirem se da zavrsavam svoje poslove. Dok ti strahujes. I plasis se da mi pridjes blize. Plasis se? Mene je strah. Provetravam ormar od straha. Pustam demone da izadju iz ormara. Sasvim sam sigurna da kad vidis koliko ih je ima da se uplasis. No, treba da se pustis. Odletece ako ne nanjuse tvoj strah. Tvoje demone. Ali ti nisi izdrzao a da ne dramis. I evo te sad uplaseni decak, stoji pred ormarom s vencicem u kosi, vencicem od demona koji te cupkaju za tvoju lonac frizuru dok se igraju svojih igara. Daj, istresi ih iz kose! I izbaci i te tvoje iz glave. Demoni demone traze, zar nisi znao? Dok se ti kocis tu ja obuvam patike i sako i idem na posao u korporaciji. Korpo? Lesevi. Idem ziveti narednih 8 sati medju zivim lesevima. Ah. To je zivot. Opet sam bez suncanih naocara. I s tremom u stomaku. Put,voz,put. Da da da! Puuut. Sava, neobicno glatka i nabujala. Evo me na austrougarskoj strani. Bridim. Divotan dan! Poslednja cetvrtina meseca. Dosao si danas i rekao da sam ti nedostajala. Ti ti ti! Prilicno me to nervira. Dosta mi te je. Igras se samnom. I lepo je da se igramo, dok se igramo bezazleno. No kad pocnu nepoverenja i uslovljavanje,pih, odustajem.Pitam se kako cu bez o rmara 4 dana?~~~

~~~ Kroz staklena vrata autobusa ugledam nekog ko lici na tebe. Jaoj! Uznemirena sam. Umorna. Hocu da zaspem. Krevet. Dve zene pricaju o deci. I o tome kako su racuni sve veci. I kako ce kuvati testo sa sirom. Danas sam jela cveklu i blitvu. No nemam apetit. Svaki muskarac kojeg pogledam lici na tebe. Kao u filmu BEING JOHN MALKOVICH. Multiplicirao si se. Moje ochi te tako traze da te vidim kad god podignem pogled s ekrana. Gladna sam te. I nece me lako to proci. Pitam se kad ces se pojaviti. Da li danas? Kad izadjem iz autobusa? Da li veceras, kad podjem u voznju biciklom? Da li sutra, oko 8 ujutru kad otvorim prozor i pogledam na ulicu? Iza kojeg ces zbuna iskociti? Ti i tvoj elektri cni vazduh! Ah, trebam te. Putujem gradom kao da padam u zeciju rupu. Vrti se sve oko mene. Evo opet ti! Na par koraka dalje, stojis gledas kroz prozor autobusa. Da li da ti pridjem? Ne vidis me. Okrenut ledjima. Ne, to nisi ti. Odlazis.Sedam do prozora i nastavljam da gledam u prazno dok prolazimo kroz neverovatnu guzvu. Kad god se osecam slabo, gledam u krovove. Tamo bih volela da te vidim. Na onom dimnjaku. Kako mirno sedis i dimis svoju cigaretu. To bi me utesilo. Potistena sam. I zelela bih da spavam. Danas mi je rodjendan. No, ne zelim nikog da vidim. Imam pametnija posla od ovog koji sam odradjivala citavog dana. Moram se odmoriti. Kuckam potpeticama. Ulazim u stan.~~~