30 DAY
And I’m doing magic again. Juce, guram glavu u travu i placem na Savskom keju. Nedaleko odatle mladic radi zgibove na sipki. Trese mi se glava od jecaja. Stomak prislonjen uz tlo vibrira. Zagrlim majcicu zemljicu tako sto rasirim obe ruke iznad glave. Sad izgledam kao slovo Y. Vagina. Hu-hu. Mladic i dalje vezba. Ustajem i odlazim na svom vrancu. Lep je zivot. Krstarim Savskim kejom. Ceka me puno posla. Moram se organizovati. A tebe je strah? But, DARLING, I got things to do. Upirem se da zavrsavam svoje poslove. Dok ti strahujes. I plasis se da mi pridjes blize. Plasis se? Mene je strah. Provetravam ormar od straha. Pustam demone da izadju iz ormara. Sasvim sam sigurna da kad vidis koliko ih je uplasices se. No, treba da se opustis. Odletece ako ne nanjuse tvoj strah. Tvoje demone. Ali ti nisi izdrzao a da ne dramis. I evo te sad uplaseni decak, stoji pred ormarom s vencicem u kosi, vencicem od demona koji te cupkaju za tvoju lonac frizuru dok se igraju svojih igara. Daj, istresi ih iz kose! I izbaci i te tvoje iz glave. Demoni demone traze, zar nisi znao? Dok se ti kocis tu ja obuvam patike i sako i idem na posao u korporaciji. Korpo? Lesevi. Idem ziveti narednih 8 sati medju zivim lesevima. Ah. To je zivot! Jebem vam mamu. Opet sam bez suncanih naocara. I s tremom u stomaku. Put,voz,put. Da da da! Puuut. Sava, neobicno glatka i nabujala. Evo me na austrougarskoj strani. Bridim. Divotan dan! Poslednja cetvrtina meseca. Dosao si danas i rekao da sam ti nedostajala. Ti ti ti! Prilicno me to nervira. Dosta mi te je. Igras se samnom. I lepo je da se igramo, dok se igramo bezazleno. No kad pocnu nepoverenja i uslovljavanje, pih, odustajem. Pitam se kako cu bez ormara 4 dana? I …
What am I doing here?
