32 DAY
A kako sam samo istrcala iz Ormara! Du, haha! S treskom. Sela u taj voz s jednom mislju. Ti! Divan si. No to osecanje se rasprslo cim sam te cula kako kazes: Hajde idemo na pivo, posle napornog dana! I onda vucemo moju putnu torbu u kafic, i mene, musavu od voza. Ti si ekstatican! Sharmantan u svim pravcima! Volis biti u centru paznje. Cutim i smejem se u sebi. Pa neka, ludak. Nekada se i ja tako ponasam. No, ti ne prestajes! Sve tvoje je bitno. Posle vec pocinje neka druga prica. To mesto u kom ti zivis. Tako u prolazu. Chaj. He,he. Smejem se jer me nudis zajednickim chajem iz krigle. I to sta pricamo. I kako pocinje. Sve to. Smesno koliko je nelagodno. Pakao pocinje. Nelagoda. Razmak. Eh. Bezanje. Strah. Foliranje. Preuvelicavanje. Izbegavanje razgovora. I sumanuti seks. Ma da, to je ono zbog cega smo tu. No, ti ne zelis uhvacen. Smesno mi je to. No, dok traje, osecam se kao budala. Pametna cura. Trpim tvoju detinjastost. Tvoj strah. Ne nije mi do trpnje. Pogotovo u tvojoj nadobudnosti. U tome kako si samo cool! He,he. A onda me zakljucas u stanu. Iskacem kroz prozor! Neces se vratiti zbog mene, taman posla! Imas ti svoj zivot. No, imam ga i ja! Besna sam. Iskacem i idem uzivati napokon. Vozimo se jako brzo uzbrdo. Iznad, vide se samo svetla grada. Jeste Zagreb je. Prvi put kazem gde sam to pobegla iz Ormara. Da da, u drugu drzavu. Hej, u tom momentu kad iskacem kroz prozor…
What am I doing here?
