33 DAY
Daj mi sve, dacu ti najvise…dajem sve, samnom bice ti najlepse. Odzvanja mi u glavi. Uzbrdo, uzbrdo. Smejem se. No, tuzna sam i utisana. Javio si se. Verovatno iz tvojih razloga. Nesto ti treba. No zapamtila sam sta si mi rekao. Na neki nacin ne mogu to ni izgovoriti. Nesto mi fali. Oduvek je to smetalo. Napravljena sam kao neka cudovisna lutka, ni musko ni zensko, s dugom kosom i grudima, ali i brcicima i penisom. Nesto u mom telu nije prilagodjeno spoljasnjem. Neko trzanje, strah, ludilo. Plasim se da ne poludim. Placem u autobusu. Sve znam, pametna sam do te mere da je to strasno. Pokreti ruku. Nervozna sam. Jos mi se spava, jutros sam ustala naglo. Sinoc zaspala naglo. Sva mi je priroda takva. Nagla i neartikulisana. Kao divlja puzavica. Prekriva sve zivo sto joj se nadje na putu. Uvlaci se u svaku poru obgrli svak u stvar no u isto vreme isisa zivot iz svega na sta naidje. Pada kisa. Turobno je. Tako i disem.
What am I doing here?
