3 DAY
…sakoa koji posle odredjenog vremena postaju preuski, cvetica, jakni koje sobom nose sentimentalnu vrednost, kosulja za uloge, prozirnih majica koje nikad ne nosim, carapa za hladno vreme koje nikad ne dodje, gomile crnog donjeg vesa i nekoliko gacica u boji koje predstavljaju poeziju samog ormara, dve maramice u sivom sakou, tri dugmeta na rukavu drugog, prugastog, mantil moje bake kupljen u Moskvi a koji je star koliko i ja, desetine uskih majica s rol kragnom, svileni mantil moje tetke, zatim nove stvari, jos nenosene, baby doll spavacica, tri trenerke, ona od tankog crnog najlona, plava moderna vec pohabana, zelena pamucna u kojoj spavam…
Pocinje da duva sporo hladan vetar. What am I doing here? Pijem kafu na terasi kafica na Kalemegdanu. Nedelja je. Dosla sam ovde biciklom, novim biciklom. ‘Danas te bas briga’ - dovikuje muskarac ispod strehe. I dodaje: ‘Bravissimo!’ Sedam na bicikl i spustam se ka gradu. Ka glavnoj ulici. Mirno je.
