4 DAY
Naslonjen na namestaj crne boje stoji bicikl crne boje koji bih trebala voziti cim dodjem kuci. Ipak, prvo sto cu uraditi je - uci u ormar. Sive boje. Ormar je sive boje. Mali deciji ormar. Lagan za sklopiti. Ne mogu mu se zatvoriti vrata, jer ja odavno nisam devojcica. Vracam se kuci, nogu pred nogu u cizmama s stiklom. A onda stanem na platou kod velike poslovne zgrade. Ne micem se. Osim sto tipkam u mobilni.
~~~ I onda je tunel pojeo tekst. Ili je to bio most? Pre tunela? ~~~
Pisala sam kako levom rukom drzim cigaretu a desnom tipkam. S jednim prstom - palcem. Dakle sve ovo iz palca. A onda sam se pozalila kako sa ljudi zale na moje neprestano tipkanje. Ako nije tu mobilni onda je tu tastatura. A ako nije tastatura onda je mobilni zasigurno. Ali ne pisem ja nikom nista. Samo nesto tipkam, belezim. I kacim to po nekim sajtovima. Ko da to uopste neko cita! Sve te moje beleznice. Posvuda su. Ni sama ne znam sta pokusavam. Uglavnom, mobilni je moja beleznica. Naravno da se necu vracati na papirice i olovke. Blokcice koje vuces sa sobom i crtas u njih. To najvise volim, doduse. I nekad me odmara. Od tipkanja. To suludo crtanje. Na primer pegla. Ili crtezi necijih lica. Neka deca. I tako to. Eno ih u zelenoj svesci, sakriveni na dnu ormara. A mobilni je moj saveznik i orudje. Rekvizit koji ne prlja ruke… necu valjda pisati ….
…. hemijskom olovkom. A kamoli grafitnom uz koju moras imati i rezac! Neka ih tamo ukotvljene u luci iz koje sam isplovila. Rekviziti. Kao da je uopste vazno koji ces rekvizit izabrati. Koja mashina?!? To je nebitno. Secam se svojih prvih bukmarkera. Zabeleziti zabeleziti! U knjizi, mozda, neki pasus. Ili u svesci, deo koji si prvo morao napisati svojom sporom rukom. Ja sam uvek umela da brzo hvatam beleske. Moja brza ruka! I dok slusas kako neko govori, trebas uhvatiti taj tekst, prisiliti ruku da ga pretvori u pismo, te u neki oblik, koji ce ostati na papiru. Tehnologija, zar ne? Pre toga trebas istrenirati svoju ruku. Drzis olovku s tri prsta. Najcesce moras imati i tvrdu podlogu da bi pisao, zar ne? Ukoliko je meka, tekst se moze razliti i ruka ne moze vladati talasicima meke podloge. ~~~~~
A onda, tu su i te masine koje su kao nekakva prepotopska stvorenja - pisace masine! Da li si ikad video nekog kako s tom masinom izlazi u park da bi pisao? Ne! Pisanje je po pravilu vezano za neku ‘odaju’, posebnu prostoriju koja tako…ogranicava prostor za pisanje. :) Ima onih koji su protiv tehnologija svake vrste. To su ‘Olovkasi’, ostali u luci ne mogavsi da prebole morsku bolest koju im izazivaju novi nacini plovidbe. Ne zbog samih misli, no vise da bih zabelezila nekako sveukupni dozivljaj. Misao, glas, rec, zvuk, sliku, miris, ukus, dodir… Sinestezija. Ali skoro da nikad nije bilo takve sprave. Osim mene same….
Sad mi vise i nije stalo do pisanja. Samo uzivam u tome sto rekvizit kojim pisem mogu poneti bilo gde. Cak i u ormar. A zasto sam posla u ormar? Pa, ne prija mi biti izvana. Ne prijaju mi pogledi. I prohtevi vremena. I zahtevi mojih godina. I sta moram ciniti. I sto je napolju previse buke. I mora se jesti. I hlado je. A u ormaru, toplo kao u kolevci. Skupila sam se. Hocu ti reci zasto sam ovde. Hej! Govorim tebi! Da, da, tebi! Nisam sama ovde. Imam jednu drugaricu. Ti nju znas. To je ona Ja-Druga. Ne mogu sad izaci odavde dok ti ne napisem. Povukla sam prekrivac preko glave, obe smo tu. Ja-Druga se meskolji ali je naslonila glavu na moje rame, mazi moj stomak. Drago mi je kad je tako mirna. Dobro je sto je tu samom. Jer meni se place. Ako izadjem i izgovorim neku rec, kazem bilo sta, bilo kome, onako kako mislim, vratice se sve te reci, ostarele i osujecene meni u lice. Ljudi. Dobijam bore od Drugih. Rado bih sada izasla iz ormara da te zagrlim. Makar i nisi tu, nego samo tvoja slova na ekranu. Cak i to je dovoljno da bih se ja zaljubila u tebe. Tako stvari stoje. I zato se ja teram da udjem nazad u ormar sa Ja-Drugom. Ona me tesi. Dok ja samo mislim o tome kako cu da izdrzim. Pustam vodu u kupatilu, tece, i bacim cak i mobilni u lavabo.
Hej, ajde dodji s nama u krevet! U ormaru. What am I doing here? Gasim svetlo.
