14 DAY
Peti san: prijateljica iz Holandije stoji ispred zelene kapije koja vodi u dvoriste kuce moga dede. Stoji i cuti. Baba s njene desne strane s levom rukom iza ledja, desnom ispruzenom pored tela, drzeci cigaretu.
Opet na prvom sedistu do prednjeg ulaza. Otkopcavam se, toplo mi je. Sunce. Kolaci u izlogu. Opet bih se uvukla u tvoj krevet. Sada. Sad kad sam sve obavila. I spustila se ispod pokrivaca. Ruke. Sake. Telo. Mogu te cuti kako spavas. Uvlacim se s prednje strane ulazim u tvoje telo. Ruka ti je teska. Sanjas. 6 miliona snova. Od kojih ces se setiti samo jednog.
Preosetljiva sam. Previse ocekujem. Malo dajem i previse ocekujem.
Najvise ocekujem od zelene salate, potom rotkvica, hleba a od tebe, najvise.Sve si ih pojeo, kao i ko zna sta jos.
Gladan si?
Gladna sam te, vise no sto je glad same salate!
Gladna sam te.
U torbi nosim jabuke.
Kupujem ih u paru: dve ili cetiri.
Jedino sto hocu je: ispariti, upariti, pariti se.
Hoces jabuku?
U pothodniku rastimovana harmonika svira: na lepom plavam Dunavu.
Ne brinem za nove gacice, podvezice, cizme, salove, casopise, kreme, letovanja u Grckoj, povoljne kredite, novu vrstu jogurta, ray ban naocare, kao ni za najnoviji telefon, poslovno oblacenje, da li cu kupit stan, kao i kako da produzim orgazam. Ne brinem se ni za radjanje i da li cu odabrati pravog muza, kao ni za kremu protiv bora. Puna mi je kapa vasih automobila i ekoloske svesti. Kao i zadebljalih vam guzica u istim tim automobilima…
Puno toga me nije briga.
Ali ima nesto sto me je briga.
What am I doing here?
I za to sedim kod kuce i satima gledam filmove.
I zbog toga kazem ono sto mislim. I zbog toga cutim kada je to potrebno. I ne brinem se za ostalo.
O osetljivim ljudima. Vidim tvoju ruku.
