20 DAY
I uopste, kako pocinje to sve?
Kako znas da li je neko tebi blizak?
Kako to krene?
Ne secam se, niti mogu biti svesna toga.
Juce sam rekla da ovo sto pisem nema veze sa tobom.
Ali itekako ima.
Radi se bas o tebi.
Mozda negde daleko ima veze sa nekim drugim,
nekim koga cu tek sresti,
ali jos uvek se radi bas o Tebi.
Kako?
Pa, to nesto se desilo upravo s tobom.
I mozes se ti plasiti sebe koliko hoces.
Jeziti se na to sto ja ovde u ormaru tako pricam,
ali to su sasvim obicne stvari.
Ti zelis na neki nacin biti razotkriven.
Skoro da mogu da cujem paniku u tvojoj glavi.
I ljutnju.
Ali skoro da niko nece obratiti paznju na to sta ti radis,
sta mislis i jel ti pod stolom prasina ili ne…
ljudi su preokupirani svojim tegobama.
Jedino ja zapravo gledam sta ti radis.
Niko drugi.
Da li te i to plasi?
Ja vec znam sve tvoje mane.
U meni su.
Zvuci detinjasto,
taj strah od razotkrivanja.
Nasa nesavrsenost.
Ustvari nasa nesavrsenost nas cini privlacnima.
Juce, fali mi nesto.
Ne znam da li je to deo tela,
misao ili osecanje.
Nesto.
To nesto, vidim, to si ti.
Cudno, zar ne?
Ne nosim sminku danas.
Kao ni neku posebnu radost.
Osecam se rastereceno.
Dolazi glad.
Napolju duva vetar.
Danas cu se spustiti do grada.
Da pogledam izloge s knjigama.
Istice ova koju citam u autobusu na putu do posla.
I sasvim retko uvece.
Pitam se kako bi moj zivot izgledao da si ti u njemu?
Da li bi to znacilo da bi ovo ormarsko vreme bilo popunjeno tobom?
Nekada je to tako bilo.
Sa nekim drugim.
Provela sam ga u cekanju na onog drugog.
Sate.
Cekanje na susret.
Koji se retko desavao.
I sta bismo radili zajedno?
Osim seksa…
Da li bi smetali jedno drugom?
Kako se ti budis?
Da li si navikao da budes sam?
Ja jesam.
I da li bi nam bilo cudno to sve?
What am I doing here?
I onda posle neuspesnog povezivanja na bankarski sistem u mega marketu,
nakon sto sam izgubila kes,
prolazi on.
Na autobuskoj stanici da da Tu.
Oklevam a onda podjem za njim.
Vetar duva mahnito.
Zurim.
Hodam na par koraka iza njega.
Gledam hoce li skrenuti.
Ne, ide jos.
Palim bluetooth.
Znojim se.
On je brzi.
Ipak na par koraka sam.
Iscitavam mu mobilni dok hoda ispred: HC256-samsung.
Jurim.
Skrecem.
On odlazi.
