27 DAY
Juce kad si rekao da ces doci u ormar, bila sam van sebe od srece. Ti! Sve sto znam o tebi je da ti cinis da vazduh koji disemo postaje elektrican. Da se odjednom nadjemo na nekoj povrsini za koju ne znam dal je more livada ili pustinja! Hodam a ne mogu da hodam. Jer ti tako dobro znas da se igras s lutkama! Ali, i ja hocu raditi cuda za tebe! Ne prestajem se smejati od kako sam ugledala tvoje oci. A kada si rekao da ces biti tu, kraj mene, to nisam mogla da verujem! Potpuno me je uhvatila frka. Vise zbog toga sto kad udjes u ormar moze se desiti da te vazduh iz ormara ugusi. Da prestane tvoj magicni ples! O, kako ne bih volela da se to desi! I zato se tresem od straha i smejem u isto vreme. Volela bih stojati na kisi s tobom. Ili makar ispod ove prskalice! ti ti ti Polako hodam. Sunce. To je sad rucak. Zmirkam bez naocara. Mislim na tvoje oci. Ako tako svakog dana budem mislila na jedan deo tvog tela nakon nekog vremena cu te sklopiti. Lutko moja! Kako bih volela da progovoris. Upiskila bih se od srece. No, polako! Jednako uzivam u igri u kojoj otkrivam deo po deo tebe. Igram se sa tvojim sakama. I onda, kad se ugreju od dodira sa mojim sakama pocnu se mrdati. Hej, zive su! Oh! Na vrhovima prstiju pocnu da se krecu po ormaru. Jedna mi se hvata za misicu i ide prema ramenu. Odatle, zavlazi se u kosu na vratu. Spusta se po kosi niz moja ledja. Dok me druga golica po struku i stomakom se zavlaci izmedju mojih butina. Toplina. A onda! Obe sake se spajaju, uzimaju loptice tvojih ociju (sto ih nosim na usnim resicama) i pocinju njima zonglirati! Uzbudjena, veselim se, cicim od srece! Tvoja potreba za vecitim cirkuziranjem! Ti si jedno divno stvorenje. Ja samo mislim kako je to biti deo tvog sveta. Guzva na mostu. U busu neko nosi isti parfem kao ja.
What am I doing here?
Zurim se kuci. Da svucem odelo i zagrlim te. Cini mi se da bismo mogli hodati po sred reke ako bismo to hteli. Sava je narasla preplavila kej. Smejuljim se. Grickam parcice zraka sunca koje greju moje grudi. Smejuljim se!
